KAKO SU STARI EGIPĆANI ZAMIŠLJALI ČOVEKA

U devetnaestom i prvoj polovini dvadesetog veka verovalo se da se o drevnom Egiptu mnogo zna. Formirana je zaokružena materijalističko-pozitivistička slika o infantilnoj civilizaciji tipičnog robovlasničkog uređenja, fanatično nehumane religioznosti koja favorizuje totemizam, obožava životinje i veliča smrt.

Mnoge generacije dece komunističkog i kapitalističkog sveta, vaspitane su u takvoj „istini“ koja je važila i za ostale stare civilizacije. U međuvremenu, „heretici“ nauke posvećivali su svoje živote izučavanju bogate kulturne baštine egipatske civilizacije.

U drugoj polovini dvadesetog veka, vladajuće pozitivističke tvrdnje omekšavaju pred vlastitim oružjem – dokazima. S druge strane, sve više se osećaju negativne posledice naučno-tehnološkog napretka, koje danas predstavljaju globalni ekološki problem. Otvaraju se novi prostori u istraživanju istorije čovečanstva i celovite slike čoveka. Sve više raste potreba za sigurnošću i težnja za onim što obično nazivamo prirodnost.

Moderni čovek svoj pogled spontano usmerava u prošlost tražeći inspiraciju i kriterijume za izgradnju svoje neposredne budućnosti.

Danas postoje dve međusobno suprotne naučne istine o starom Egiptu. Jedna praktično mrtva, zapisana u mnogim knjigama, koju više ne zastupa nijedan ozbiljan naučnik u svetu; druga mlada, a ujedno i daleko starija od prethodne, koja uvažava drevni Egipat kao jednu od impozantnih civilizacija s neprocenjivim kulturnim blagom.

Staroegipatsko poimanje čoveka zasnovano je na civilizacijskim principima koje ni stari Grci, ni Rimljani nisu u mnogo čemu uspeli da shvate. Stoga je razumljivo da današnjem modernom naučnom mišljenju egipatska filozofija i religija nisu pristupačne.

Njihovo viđenje čoveka u osnovi je istovetno viđenju bilo koje predhelenske civilizacije. To znači da Egipćani nisu posedovali neko svoje posebno znanje i verovanje, što im se obično pripisuje. Njihova specifičnost vidljiva je u izrazito praktičnoj primeni znanja starog vremena, o kome danas vrlo malo znamo.

Egipatska filozofska misao prikazuje čitav svemir kao jedinstven organizam koji se sastoji od bezbroj živih sastavnih delova. Svaki njegov deo je u harmoničnom odnosu s ostalim delovima i celinom. U ovakvoj viziji živog univerzuma, čovek predstavlja jednu od karika lanca postojanja. Zbog toga se i njegova evolucija odvija u dinamičkoj interakciji s jedinstvenim principima i snagama univerzuma čiji je on sastavni deo.

Stari Egipćani su posedovali složen teološki sistem. Razradili su mnoge odnose bogova i ljudi. Njihovo poimanje vidljivog i nevidljivog, prolaznog i večnog, života i smrti bilo je međusobno usko povezano sa značenjem prirodnosti i istinitosti.

Andrija Jončić

Advertisements